U fokusu - Srbija

Minimalna zarada povećava i ostale plate

Poslodavci su, kao kompenzaciju, dobili uvećanje neoporezivog dela zarade za isti procenat za koji je povećan minimalac – 13,7 odsto, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara. Dakle, umesto dosadašnjih 25.000 dinara u sledećoj godini neće se oporezivati 28.423 dinara.

Minimalni iznosi zarada će se tako u sledećoj godini kretati u rasponu od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata. Tako će , na primer, za mesec sa 176 radnih sati, poslodavci za isplatu minimalne neto zarade ubuduće plaćati ukupne doprinose od 30.168, umesto dosadašnjih 26.545 dinara.

Da podsetimo, sindikati su izjednačavanje minimalca sa minimalnom potrošačkom korpom ocenili kao simboličan rezultat, budući da će ovo povećanje uticati na standard ograničenog broja ljudi, zbog čega je, kako su rekli, potrebno da vlada stvori ambijent koji će omogućiti rast prosečne zarade.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da u našoj zemlji zvanično ima oko 100.000 radnika na minimalnoj zaradi, ali još nekoliko stotina hiljada zaposlenih prima zarade koje nisu najniže, ali su blizu tog minimalnog iznosa.

– Svake godine dolazi do dogovora sindikata, poslodavaca i vlade, pa je tako bilo i ovog puta i povećanje minimalne zarade je zadovoljavajuće, jer je veće od predviđenog rasta BDP-a i inflacije i iznosiće 13,7 odsto. Vlada je prihvatila i to da se napravi kompenzacija poslodavcima, povećanjem neoporezivog dela zarade. Treba imati u vidu da trošak privrednika nije samo izražen u porezu na minimalac. On se neće plaćati do iznosa od 28.000 dinara, ali će se i dalje isplaćivati na tu uvećanu platu, oko pedesetak odsto svega ostalog, a to su doprinosi za penzije i zdravstvo, kaže Atanacković.

Da podsetimo, sindikati su izjednačavanje minimalca sa minimalnom potrošačkom korpom ocenili kao simboličan rezultat, budući da će ovo povećanje uticati na standard ograničenog broja ljudi, zbog čega je, kako su rekli, potrebno da vlada stvori ambijent koji će omogućiti rast prosečne zarade.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da u našoj zemlji zvanično ima oko 100.000 radnika na minimalnoj zaradi, ali još nekoliko stotina hiljada zaposlenih prima zarade koje nisu najniže, ali su blizu tog minimalnog iznosa.

– Svake godine dolazi do dogovora sindikata, poslodavaca i vlade, pa je tako bilo i ovog puta i povećanje minimalne zarade je zadovoljavajuće, jer je veće od predviđenog rasta BDP-a i inflacije i iznosiće 13,7 odsto. Vlada je prihvatila i to da se napravi kompenzacija poslodavcima, povećanjem neoporezivog dela zarade. Treba imati u vidu da trošak privrednika nije samo izražen u porezu na minimalac. On se neće plaćati do iznosa od 28.000 dinara, ali će se i dalje isplaćivati na tu uvećanu platu, oko pedesetak odsto svega ostalog, a to su doprinosi za penzije i zdravstvo, kaže Atanacković.

– Teško je predvideti šta nas čeka, ali kvartalno ćemo proveravati situaciju. Statistika uvek kasni sa podacima koji nam trebaju, ali verujem da će se u prvih pet meseci videti kako sve ide i ako bude potrebno, reagovaćemo. I pretprošle godine smo u maju reagovali sa zahtevom o korekciji minimalne zarade, s tim što vlada to nije prihvatila, kaže Andrićeva i podseća da prema podacima Ministarstva finansija minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 114.000 zaposlenih, ali da sindikati smatraju da je taj broj i veći.